info

Priroda je bila darežljiva prema Grčkoj...Evo nekoliko korisnih informacija o namirnicama koje se najčešće koriste u grčkoj kuhinji....

MASLINOVO ULJE

Koristi se od antičkih vremena za spremanje raznih jela i salata. Od svih biljnih ulja ima najbolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju loš holesterol LDL. Maslinovo ulje sadrži brojne antioksidante, vitamine E, A, D i K, karoten i lecitin (prirodni antioksidant koji stimuliše metabolizam šećera, masnoća i belančevina). Njegova lekovita svojstva su brojna: štiti srce i krvne sudove, preporučuje se kod kožnih bolesti, neurodermatita, većih mentalnih opterećenja i alergija, usporava proces starenja, sprečava dijabetes, pozitivno utiče na digestivni trakt, ima efekat majčinog mleka koji doprinosi razvoju centralnog nervnog sistema kod beba i dece. Odličan je za tretman opekotina, koristi se i kao ulje za sunčanje - dermatolozi tvrde da poseduje UV zaštitni faktor 20.
Maslinovo ulje obiluje dobrim masnocama. Najvažnija je oleinska kiselina. Upravo zbog nje je maslinovo ulje najzdravije. Bogato je još i vitaminom E, beta karotenom, te fitosterolima koji su odgovorni za apsorpciju kolesterola u krvi. Posebno ekstra djevicansko maslinovo ulje sadrži dosta vitamina E.
Izvor Herbateka 

U jednoj namirnici se sretnu dobar ukus, pogodni efekti na zdravlje i hranjivost, a maslinovo ulje ima sve.
U preskupim restoranima sirom sveta jedan poznat specijalitet je maslinovo ulje sa biberom u tanjir....
Dobar izvor vitamina E za kožu.
Priča se da oni koji konzumiraju maslinovo ulje glasnije pričaju.

RIBE


U Grčkoj imamo priliku da jedemo sveže ribe tokom cele godine. Grčka je okoplejna morom skoro svih strana pa veliki dio stanovnika se bave ribolovom, ne samo profecionalno već i kao hobi. Za one koje ne jedu često ribe, post je idealno vreme za konzumiranje ovog zdravog specijaliteta. Priča se da redovno konzumiranje ribe može da smanji rizik od infarkta za 50 odsto, a najbolji izbor je da jedemo vrste koje sadrže veliku količinu omega-3 masnih kiselina (preporučuju se orade, skuše, tunjevine i sardine mada lososi, bakalar i list nisu los izbor). One smanjuju nivo triglicerida i holesterola u krvi, snižavaju pritisak, razređuju krv, umanjuju rizik od tromboze i jačaju srce. Sadržaj riblje masti vrlo je koristan za ljudski organizam, dakle, čak i ako pojedete masnu ribu to vam neće štetiti, za razliku od, primerice masne svinjetine.
Riba koja su nekad važila za hranu siromašnih, kao na primer sardine, sad se nalaze na listi najzdravijih riba. Onda imate priliku da platite jeftino i da kupite kvalitetnu hranu za vas i vasu porodicu ili goste.
Jos ukusnije su hobotnice na zaru ili u sirćetu, lignje pržene ili punjene u rerni... sipe sa spanaćem... i rižoto ili spageti sa morskim plodovima ili škampima.
 

GRČKI JOGURT


Od koze, ovce ili krave, kod nas jogurt nije tečan gust napitak već nešto kao krema, kao voćni jogurt ili kisela pavlaka u Srbiji, ali bele boje, najčešće kiselog ukusa. Lekari širom sveta preporučuju da se jede obavezno tokom terapije antibiotikama jer zaštiti želudac i crevo, takođe je odličan izvor Ca, i može isto kao i bademi da se konzumira umesto mleka. Može da se jede jednostavno za doručak, pre spavanja, da se kombinuje sa voćem ili da se sluzi uz razna jela. U zadnje vreme koristi se u tokom kuvanja u modernoj kuhinji umesto kiselog mleka ili pavlake...  Takođe može se jesti kao zdrav slatkiš kad se kombinuje sa medom i orasima... Lagano i zdravo.

FETA

Osim maslinovog ulja još jedan od glavnih sastojaka koji određuje grčku kuhinju je feta sir.
Feta je sir koji tradicionalno se pravi u Grčkoj zato ima zastićeno geografsko poreklo i pravi se isključivo od kozjeg i ovčijeg mleka. To ynači da samo Grci proizvođaci i firme imaju pravo da koriste ovo ime, to je prema sudskih zakona i važi širom sveta. Originalna feta nije potpuno bele boje, nije ni jako čvrsta ni puno mekana, nije suviše slan već blagog slanog je ukusa. Zahvaljujući posebnom načinu proizvodnje, feta je poznata kao grčki nacionalni proizvod. Može se koristiti u pitama, u salatama čak i da se peče u rerni kao predjelo.

AROMATIČNE BILJKE I ZAČINE

Aromatične biljke veoma se koriste u Grčkoj kuhinji.
Origano, majčina dušica, ruzmarin, žalfija, origano, bošiljak, nana i sve to i suvom ili svežom oblikum to su samo neke od najzdravijih sastojaka naše kuhinje. Grci vole da dodaju ukus njihovim receptima koristecć takve biljke koje lako nađu na planinama ili gaju sami u dvorištu ili čuvaju i sami u malim saksijama kod kuće, u kuhinji obično blizu prozora... 
Cimet, klinčić i muskatni oraščić se koriste uz meso ali i tokom pravljenja raznih postastica i peciva.
Takve biljke možete koristiti i da ''posolite'' hranu bez soli...  ;)
Takođe,aromatične biljke se koriste da daju ukus maslinovom ulju a i piju se kako čaj i imaju jako lekovito i antioksidantsko dejstvo.

MASTIHA

Mastiha je smola drveta Mastihe koje mi zovemo Mastihodendro (Pistacia lentiscus var. Chia) i nalazi se samo u Ostrvo Hios, u Grckoj a nigde drugde u svetu ne može da se gaje, ni u Atini, ni u bliskim ostrvima.
Jako aromatična , koristi se uglavno kao začin. Ipak može se naći u obliku prirodne ili obične žvake, praha, vode,sode ili likera a koristi se čak i u pravljenje arome i drugih kozmetičkih proizvoda.
Lekovito dejstvo mastihe je izuzetno. Deluje protiv helikobakterija pilori, dobra je za zdravlje zuba, kože i materice, ima antibakterijsko dejstvo i pruži jaku aromu ne samo kolačima i marmeladama već i dahu. Takođe istraživanja su pokazala da deluje dobro protiv holesterola i šećerne bolesti.

VINO

Grčka proizvodi vrlo kvalitetno vino pošto je geografski polozaj povoljan.Većina vina imaju takođe zastićeno geografsko poreklo i zastoćeno ime porekla, znači da samo u konkretnoj teritoriji ili selo se pravi takav ukusan i kvalitetan proizvod...
Najlepša ih ima u centralnoj Peloponezi (Nemea, Ajorjitiko), reč je o vinu slatkog ukusa i neodoljivog mirisa.
Vino se dodaje tokom kuvanja da daje extra ukus, takođe pomogne da meso bude mekši. Belo vino je super kombinacija sa ribljim specijalitetima a crveno za meso no roze lepše ide sa rižotom...
Lekari kažu da jedna čaša vina dnevno je dobra za srce... Stari mudri Grci su bili u pravu kad su pričali ''vino obraduje srce''


MAHUNE

Mahune ili ''meso širomasnih'' dobili su takav nadimak po tome da su bogate proteinima pa su ljudi koji nekad nisu imali ekonomsku mogućnost da kupe i jedu meso koristili mahune u svakodnevnoj trpezi. Mahune se često koriste u grčkoj ishrani, ne samo kao salata ili posno jelo već i kao glavno jelo sa maslinovom uljem i paradajzom u šerpi ali i kao supe. Ukusne i bogate vlaknima, odličan su izvor raznih vitamina...Najčešće se ostave u vodi od predhodne noci ako želimo da sutradan kuvamo. Može takođe da se koristi i soda bikarbona tako da budu mekši tokom kuvanja ali preporučuje se da se izbegava ta procedura zato što smanjuje količinu vitamina.. Supa od pasulja se smatra nacionalno jelo Grka, dok razne vrste pasulja i sociva ali i leblebije su mahune koje volimo i treba da jedemo vise puta tokom nedelje ako zelimo da vodimo zdravu mediteransku ishranu. 

MED


Med je mešavina niza organskih kiselina, aminokiselina, enzima, peludnih zrnaca, eteričnih ulja, flavonoida, vitamina i minerala u manjim količinama (pretežno vitamini B1, B2, B5, B6, C, D, E, K, te minerali natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, jod, bakar, krom i selen) i drugih vrednih sastojaka. Lekovita svojstva meda poznata su više od 10.000 godina, koliko ga ljudi koriste u ishrani. Med je najcudniji eliksir, jedinstvena i apsolutno nezamenljiva prirodna hrana. U pčelinjem medu je samo do 1976. godine otkrivena 181 materija koja je potrebna za normalan razvoj i funkcionisanje organizma. Šeceri koji se nalaze u medu više odgovaraju organizmu nego beli industrijski šecer.
Izvor Herbateka 
U Grčkoj imamo dosta vrsta meda (naročito od cveća, jelke i od aromatičnih biljaka), koristimo u pravljenju kolača, u salatima i u pravljenju raznih kozmetika već hiljadama godina.
Uštipci (tiganites i lukumades) sa medom je najjednostavniji kolač u kućama već odavno, jogurt sa medom je najlaganiji desert, med sa orasima je najslađa kombinacija dok skalcunja su čuvene male pitice Krite, kombinacija meda sa sirom...


još informacija.... 

 

GRČKI DORUČAK


Mudar grčki narod je pričao ''U jutro jedi kao kralj, u podne kao bogat a uveče kao širomasan'' ali na žalost, savremeni Grci nisu naviknuti da jedu dobar doručak mada je to veoma važno da bi nastavili dan bez umora... 
Većina jede nešto brzo: pite- pecivo (srećni su oni koji imaju domaće a ne one iz prodavnice brze hrane...), kafa ili čašu mleka a ima i onih koji se žure na posao a ne jedu ništa ujutro. Ipak prema nutricionistima u doručak važno je sa uključujemo voće, jogurt, integralne žitarice i margarinu umesto marmelade i putera i neki osvežavajući prirodni sok. Dobar izbor je i sendvič sa intergalnom hlebom, ćuretinom, sirom i povrćama.

BROKOLI

Zbog svoga hemijskog sastava i bogatstva vlakana, brokoli povoljno deluje na varenje, ujedno je odličan antioksidant. Pomaže u prevenciji ocne mrene i srcanih bolesti. Zbog termolabilnosti vitamina C brokulu treba uživati sirovu. Dokazano je da brokula sadržava razlicite biološki aktivne sastojke i spojeve, te antioksidanse, koji smanjuju rizik obolevanja od nekih tipova raka i srcanih bolesti. Brokoli je sve češći gost i na našim pijacama, kao i bolje snabdevenim marketima. Dve najčešće vrste su purpurno crveni i zeleni brokoli. Treba odabrati onaj čiji su cvetovi čvrsti i kompaktni, bez žutih glavica, jer je to znak prezrelosti. Može se koristiti sirov kao salata, pržen na malo ulja ili obaren na pari. U našoj tradicionalnoj kuhinji brokoli je malo ili nimalo zastupljen kao povrće, pa ga zbog toga mnogi nerado jedu. Međutim, treba imati u vidu da ga stručni timovi, a na osnovu saznanja do kojih su došli u svojim istraživanjima, preporučuju kao veoma važan sastojak u ljudskoj ishrani, jer ima puno razlog za to. Prvo sadrži veliku količnu antioksidantnih vitamina A, Ce i E, koji usporavaju oštećenje ćelija izazvano slobodnim radikalima. Ovo povrće sadrži gotovo dvostruko više vitamina C nego pomorandža. Brokoli se posebno preporučuje trudnicama jer sadrži veće količine folne kiselina i9 vitamine iz grupe Be. Zatim sadrži kalcijuma, magnezijuma, kao i znatne količine gvožđa. U najnovijim istraživanjima naučnici su sok dobijen od brokule dodavali stanicama raka, nakon čega je 95 odsto obolelih stanica odumrlo. Brokuli je, dakle, na vrhu top-liste zelenog povrća koje podstiče proces uništavanja zloćudnih stanica. Redovnim uzimanjem brokolija u naučnim krugovima se smatra posebno korisnim i za prevenciju raka dojke, a koji se povezuje s viškom ženskih hormona estrogena. Stručnjaci ističu da žene koje unose velike količine folne kiseline smanjuju rizik da obole od raka materice i pluća.. (Izvor Herbateka )

 

CIMET

Cimet, pored toga što je veoma popularan začin za slatka i slana jela, vekovima je sastavni deo ajurvedske medicine. Cimetom na prirodan način možemo zagrejati i stimulisati organizam, ali i još mnogo toga. Započnite dan tako što ćete cimet dodati u vaše zobene pahuljice ili u prvu jutarnju kafu, odmah ćete dobiti nalet energije za ceo dan. ....Cimet pomaže pri stabilizaciji nivoa šećera u krvi i povećava osetljivost na insulin. Ovo može da utiče na gubitak kilograma, raspoloženje, energiju i snizi rizik od nastanka dijabetesa......Cimet ima jako antiupalno dejstvo i dokazano je da ublažava simptome bolesti od artritisa do neuroloških obolenja kao što su Alchajmerova bolest i multipla skleroza....U ajurvedskoj medicini cimet se koristi za poboljšanje probave i ubrzanje metabolizma.....Cimet ima antibakterijska, antigljivična i antiprazitska svojstva i veoma povoljno utiče na poboljšanje imuniteta. Sjajan je borac protiv mnogih infekcija......Cimet je poznat kao lek za poboljšanje cirkulacije i protoka krvi što poboljšava nivo kiseonika i preventivno deluje na kancerogene i bolesti srca i krvnih sudova.
Izvor Herbateka 

SUVO VOĆE

Suvo voće čuva imunitet


Iako viskokalorično, suvo voće je riznica svih hranljivih sastojaka potrebnih organizmu, kojih ima mnogo više nego u svežem voću. Zbog hranljivih vrednosti koje su izuzetne, suvo voće treba jesti što češće, naročito zimi, a posebno suve šljive, grožđice, suve smokve, kajsije, urme i brusnice. Nutricionisti ističu da je suvo voće prepuno korisnih sastojaka, kao što su belančevine, vitamini, minerali, vlakna. Savršeno “greje” i štiti organizam od hladnoće, jer obezbeđuje dodatnu energiju. Prednost suvog voća je i u tome što energija koju daje veoma brzo stiže u krvotok, zbog čega se posebno preporučuje sportistima posle treninga. Odlično je i za osobe koje imaju povišen holesterol i može biti odlična zamena za grickalice bogate mastima. Zbog svoje hiperkaloričnosti suvo voće se jedino ne preporučuje osobama koje žele da smršaju. Nutricionisti savetuju da suvo voće jedete za doručak ili kao zakusku, jer to pomaže varenje, ali i da ga nikada ne treba jesti posle glavnog obroka Međutim, ako se zanemari obilje kalorija, za suvo voće može se reći da predstavlja pravu riznicu svega što čoveku treba i to u mnogo većim količinama nego kada je voće u svežem stanju. Osim vode i masti, suvo voće obiluje belančevinama, vlaknima, vitaminima, mineralima, šećerima… pa je idealna namirnica kojom treba započeti dan. Vitamini su neophodni za održavanje dobrog imuniteta, među kojima poseban značaj ima antioksidansni koktel od vitamina C, E i beta karotena. Suve kajsije i urme krcate su vitaminom A, magnezijumom, gvožđem, dok kalijuma imaju čak 1.370 mikrograma u sto grama. Urme su posebno bogate vitaminima B1 i B5 kao i folnom kiselinom. U svežem stanju sadrže 55 odsto šećera, koji se sušenjem dodatno koncentriše.
Zato je suva urma zahvalna za sprečavanje hipoglikemije. Urme predstavljaju savršen prirodni izvor energije koji brzo daje snagu, a bez kasnijeg pada koncentracije šećera u krvi. Suve jabuke su prebogate kalcijumom i vitaminom B6, dok suve šljive, zahvaljujući visokom procentu vlakana sprečavaju zatvor.
Izvor Herbateka 

Suvo voće u Grčkoj kuhinji se dodaje u Božična jela ali više se konzumira kao zakuska na posao (kao i nutricionisti preporucuju)  ili uz doručka, ipak mogu da se koriste i u salatima isto kao i koštunjavo voće. Najčešće ih nađemo u dnevnoj sobi kao slatke zalogaje za goste ya vreme raznih slava, ili mogu da se koriste i u pravljenu kolača (kuglof ili cokoladice). Najviše se konzumiraju suve šljive, smokve i kajsije i naravno suvo grozđe.

KAKAO... - Hrana bogova

Kakao nije iz Grčke ali koristimo ga puno u pravljenju raznih kolača, ja pamtim da sam pila kakao kao doručak u detinjstvo.. Slatke memorije...

Od davnina kakao se smatra dragocenom namirnicom .Prema astečkom caru Montezumi , ovaj je napitak bio rezervisan za ratnike i društvenu elitu , a imao je sakralne i svečane karakteristike . Švedski botaničar Linne , dao je biljci naziv Theobroma cacao L. gde " Theobroma " upravo znači " hrana bogova " . Kakao raste na drveću prosečne visine 4-8 metara i spada u vazdazelene biljke porodice Sterculiaceae . Poreklo ova biljka vuče iz tropskih krajeva južne Amerike , a plod se najčešće koristi za izradu kakao praha i čokolade . Plod stabla kakaa je jajolikog oblika , dugačak do 30 cm i teži do 500 grama . U plodu unutar bijelog mesa se nalazi 20-60 semenki . Pulpa se koristi za izradu sokova , a od ploda nastaje kakao prah i kakao maslac , a može se jesti i čitav plod . Svako seme sadrži i do 50% masti od koje se radi kakao maslac . U kakau se nalazi i teobromin , sastojak vrlo sličan kofeinu . U divljem obliku , kakao je danas moguće pronaći još samo u podnožju Anda na visini 200-400 metara , u području Amazone i u blizini reke Orinoko . Kakao je u Evropu prvi put doputovao u obliku napitaka 1519. godine . Sirovi kakao , u zrnu , komadićima ili u prahu , smatra se , prema svojim nutritivnim svojstvima , jednom od najhranjivijih namirnica na svetu . Zbog toga ova namirnica spada u kategoriju superhrana .
kakao :
štiti organizam od uticaja slobodnih radikala
smanjuje stres i depresiju
štiti od bolesti srca i krvnih sudova
štiti od mnogih vrsta raka
odličan je izvor gvožđa
reguliše nivo šećera i holesterola
podstiče bolje pamćenje i koncentraciju
smanjuje opasnost od srčanog udara
pomaže u regulaciji krvnog pritiska

Kakao sadrži više od 300 hemijskih supstanci sa pozitivnim učinkom na zdravlje .
Po svojem sastavu , kakao je izuzetno bogat antioksidansima koji su odgovorni za ukupno zdravlje organizma .
Antioksidansi štite Vaš organizam od bolesti i od slobodnih radikala koji su glavni uzrok starenja .
Kakao sadržava najvišu koncentraciju antioksidanta u poređenju s bilo kojom namirnicom u svetu .
Ti antioksidanti uključuju polifenole , katehine i epikatehin .
Gledajući po težini , kakao ima više antioksidanata nego crno vino , borovnice , acai bobice , šipak i goji bobice zajedno!
Kakao , zbog svojeg sastava bogatog mineralima ( posebno magnezijumom ) pomaže u borbi protiv stresa .
Magnezijum odgovoran za preko 300 procesa u organizmu - od probave , do rada srca i mozga .
U svojem sastavu , kakao sadrži katehine , polifenole za koje se veruje da štite od srčanih oboljenja , karcinoma , ali i niza drugih bolesti .
Nadalje , kakao je izvrstan izvor gvožđa , hroma , mangana , cinka i vitamina C. U 28 grama kakaa dobićete čak 314% dnevne preporučene količine gvožđa .
Ova čudesna biljka sadrži i PEA ( feniletilamin ) . Radi se o skupu spojeva koje Vaš organizam luči kada ste zaljubljeni , pa stoga ne čudi kako mnogi potrebu za ljubav zamenjuju čokoladom čiji je glavni sastojak kakao .
U kakao se nalaze i serotonin i dopamin , hormoni sreće . Zrno kakaa obiluje omega - 6 masnim kiselinama koje hrane mozak i pomažu celokupnom funkcionisanju organizma .
Zbog svega navedenoga , uvrstite kakao u Vašu svakodnevnu ishranu .
Međutim nemojte se zavaravati da jedući običnu čokoladu ( koliko god ona crna bila ) unosite u organizam zdravi kakao. Nažalost u procesu proizvodnje čokolade kakao se zagreva i gubi svoja nutritivna i lekovita svojstva .
Kupujte čisti, organski kakao i uživajte u njegovim blagodetima .
Izvor Herbateka 

ŽALFIJU...OBOŽAVAM


Žalfija, kadulja ili latinski Salvia officinalis (od reči salvare, što znači spasiti ili lečiti) od pamtiveka se koristi za lečenje skoro svake bolesti. Moderna nauka dokazala je da žalfija ima antibakterijsko i antigljivično delovanje, ali ne samo to...Smiruje, osvežava i okrepljuje, pomaže protiv bolova i visoke temperature, može da snizi nivo glukoze u krvi, što je čini korisnom kod dijabetesa. Nedavno se pokazalo da žalfija poboljšava pamćenje i deluje protiv Alchajmerove bolesti.
Praksa je dokazala da odlično pročišćava krv i jednako dobro pomaže kod izbacivanja sluzi iz organizma. Povoljno deluje na cirkulaciju, protiv krvarenja i upala. Zbog svog jakog antiseptičkog delovanja, koristi se u lečenju afti, neugodnog zadaha, problema s grlom i krajnicima, karijesa i zagnojenja desni. Ako imate takvih problema – grgljajte čaj od žalfije. Žalfija deluje protiv učestalih povraćanja i proliva, a bolje nego bilo koja druga biljka pomaže radu creva i želudca. Povoljno deluje na ženske tegobe. Poboljšava tonus materice, deluje antigljivično, pomaže kod regulisanja menstruacije, uspostavlja hormonalnu ravnotežu i sprečava tegobe menopauze. Žalfija pomaže radu bubrega i sprečava nastanak edema.
(Izvor Herbateka)
Takođe pomaže protiv stresa, reguliše znojenja i poboljšava pamćenje. Dokazano je da žalfija, koja se najčešće koristi kao začin, ili čaj, a retko kao ulje, zaista poboljšava pamćenje. Zato pijte jednom dnevno šolju čaja ove korisne biljke.


VODA

Ne pijemo dovoljno vode, pokazuju istraživanja. Mnogi od nas vodu uzimaju samo kada su žedni, što nikako nije dovoljno. Lekari upozoravaju na to da pijenje vode treba da postane navika, jer je žeđ znak da je dehidratacija organizma već nastupila. U našem telu voda je otapalo, rashlađivač i prevoznik minerala i drugih značajnih elemenata. Sastavni je deo svakog tkiva. Tako ona čini 70 odsto našeg tela, 85 odsto krvi, 80 odsto mozga, 70 odsto mišića i 10 odsto zuba. Nužna je za regulaciju telesne temperature, prenosi hranljive sastojke i uklanja otrove i otpade, održava zapreminu krvi i omogućava rad svake ćelije.
 Izvor Herbateka


BIBER

Olakšava varenje, smanjuje nadutost i mučninu, deluje stimulativno na krvotok, a pomaže i kod upale grla. Poreklom iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije, biber (Piper nigrum) je odomaćen na našim prostorima, a bez mlevenog ili bibera u zrnu nezamisliva je bilo koja kuhinja. Prema statistikama to je najviše korišćen začin u svetu, upotrebljava se za sve vrste marinada, kuvanu ribu, mesna jela i za pripremu kobasica. Osim što jelima daje pikantnost, biber je i izuzetno lekovit. Povećava apetit što je naročito važno za ljude iscrpljene bolešću, delotvoran je kao diuretik, smanjuje nadutost i mučninu... Pojačava lučenje želudačnih sokova, čime se olakšava varenje, naročito teške hrane. Istovremeno, deluje stimulativno i na krvotok. Takođe, grickanje bibera odstranjuje neprijatan dah. Nekada je služio i kao lek za regulisanje rada organa za varenje, protiv visoke temperature, upale grla i sinusa, kijavice. Obloge od bibera pomešane sa životinjskom mašću stavljane su na bolna mesto uzrokovana reumom ili udarcem.
Biber je i izuzetan afrodizijak.
Izvor Herbateka 

Bamija – zdrava hrana

bamije Po karakteristikama bamije su više voće nego povrće, a po plodovima slične su mahunarkama. Ova zahvalna i korisna biljka uzgaja se uglavnom kao povrće. Bamija je jedna od najzdravijih namirnica koja se vekovima koristi u lekovite svrhe. Danas vam govorimo sve o ovoj čudotvornoj biljčici. Bamija je jedna od najstarijih namirnica, a prema nekim podacima u ishrani su je upotrebljavali i pre 3500 godina, posebno Egipćani koji su je obožavali. I dan danas se koristi širom sveta što zbog jedinstvenog ukusa, širokog načina primene, što zbog lekovitih svojstava. Ova biljka je na prvom mestu bogata vitaminom C, vitaminom K i folatima. Pored toga sadrži zavidnu količinu vlakana od velike važnosti za dobru probavu , stabilizaciju šećera u krvi kao i kontrolu apsorpcije šećera u organizam. Zbog toga što je veoma bogata mineralima i vitaminima od velike važnosti za opšte zdravlje organizma uz bamiju se možete boriti protiv određenih bolesti i sprečiti nastanak istih. Za sigurnu i zdravu trudnoću. Vitamin B koji je zadužen za proizvodnju novih ćelija i folata je od velike važnosti za zdravu trudnoću. Taj vitamin sprečava urođene mane kod beba i pomaže da plod raste i razvija se. Pored folata od velike važnosti je i vitamin C, kojim je bamija veoma bogata.
Za prevenciju dijabetesa. Zavaljujući vlaknima i ostalim nutrijentima bamija je veoma delotvorna kad je u pitanju normalizacija nivoa šećera u krvi, a potpomaže i umanjenje simptoma dijabetesa.
Pospešuje zdravlje bubrega. Studija obljavljena u oktobru 2005. godine je otkrila da redovnom konzumacijom bamije se smanjuje rizik od nastanka bubrežnih obolenja, posebno onih uzrokovanim dijabetesom.
Pospešuje zdravlje debelog creva. Bamija je prepuna dijetetskih vlakana koja su veoma važna za zdravlje debelog creva i probavnog trakta u celini. Vitamin A doprinosi zdravlju sluznice i omogućava probavnom traktu da normalno funkcioniše.
Može pomoći kod respiratornih problema poput astme. Bamija sadrži vitamin C koji dokazano pomaže kod respiratornih obolenja poput astme. Jedna studija je pokazala da redovnom konzumacijom hrane bogate vitaminom C čak i u manjim količinama dolazi do smanjenja simptoma astme u kod dece.
Izvor Herbateka 


Artičoke

Artičoke se smatraju pravim delikatesom, a dijetne su i bogate vitaminima i mineralima. Njen se cvet vec duze od 2000 godina poslužuje na stolovima kao pravi delikates, stoga s pravom nosi titulu najplemenitijeg povrca. Articoka potice sa obala Sredozemlja, prvi su je uzgajali još stari Egipcani, potom Grci i Rimljani. Od svog antickog originala ni današnje se nisu mnogo udaljile, jedino što su uzgojene i vrste bez karakteristicnih bodlji. Cvet se nalazi na vrhu zelene stabljike s lišcem, no listovi i koren nikad se nisu koristili za jelo. Articoka ima malu energetski vrednost (od 39 do 51 kalorije) i skoro zanemarljive kolicine masnoce i belancevina, no zato je izrazito bogata mineralima (mangan, kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, sumpor i magnezijum), i vitaminima (provitamin A, vitamini grupe B i C), a za njen pomalo gorak i trpak ukus zaslužna je taninska kiselina. Lekovita svojstva: Regulise holesterol u krvi, podstice sagorevanje masnoca, poboljšava varenje i rasterecuje jetru, zaduženu za procišcavanje krvi. Podstice rad bubrega, suzbija crevne infekcije i smanjuje kolicinu uree u krvi. Korisna je i dijabeticarima jer je siromašna šecerima. Ipak, moraju je izbegavati dojilje jer nepovoljno utice na lucenje mleka, kao i osobe s osetljivim želucem i oštecenjima jetre ili bubrega. Kako je izabrati: Treba voditi racuna o tome da se ovojni listici lako otkidaju, da peteljka ima prirodnu sivo-zelenu boju i da nije posuta mrljama.
Izvor Herbateka 
Takođe one deluju kao dobar diuretik , protiv anemije, stresa i arteroskleroze.

Нема коментара: