Barbaleksis

Restoran kuhinje Srednjeg istoka i Male Azije...


Mediteranska kuhinja nije samo Grčka kuhinja, mada je ona najlepša i najzdravija...
Već sadrži i kuhinje drugih zemalja koje su teritorijalno smeštene na području Sredozemlja. Svi mi podelimo ovo lepo more, imamo slične karakteristike među naših tradicionalnih kuhinja ali i dosta razlika kultura...
Slične su poslastice, glavna jela, arome i glavne sastojke u našoj trpezi ipak razlike su očigledne i može neko lako da kaže koje jelo pripada Italiji, koje Grčkoj i koje Maroku i koje kuhinji drugih istočnih zemalja koje pripadaju Srednjem Istoku. Grci su nekad živeli i u prostorijama Male Azije, u krajevima koje danas pripadaju drugoj državi... tamo su oni kuvali i uživali u intenzivnim ukusima i veoma aromatičnim receptima, nekad jednostavno pravljene ali jako aromatične i kalorične. Još uvek u Grčkoj se prodaju takve slatkiše i još uvek postoje domaćice koje rado prave recepte iz bakinog kuvara i nikad ne zaborave svoju istoriju. Još uvek postoje rasprave da li su neki kolači grčkog ili turskog porekla, čak i ime recepta je isti... Ipak svi ih volimo, ne samo ljudi mediteranskog porekla već i drugi narodi oko sveta...
Sinoć sam posetila jedan restoran koji pruži posetiocima hranu takvog ukusa... i nalazi se u Kifisia. Zove se Barbaleksis.
Probala sam Kebab jaurtlu (na žalost zaboravila sam da slikam) i Sis kebab, pržene krompire i tirokafteri i jedan jako ukusan hleb ravnog oblika, sa susamom, što me jako oduševio oblikom, mirisom i ukusom. 
Kebab jaurtlu sam probala i u Barbaljas, iskreno ono mi se više dopadalo... Kod Barbaleksis u sosu su dodali aromatične biljke, najverovatnije estragon, možda i beli luk i još nešto a sos paradajza nije bio ljutog ukusa... Što se meso tiče bilo je jako ukusno i aromatično ali nekako teško je seći kebab, pojma nemama zašto. Krompir kao kod kuće a tirokafteri jako jako ljuta, kako se meni dopada ali velika količina za jednu porciju. (Sad primetim da ni to nisam slikala...)
Restoran je tako veliki, čist i sređen, lepo i moderno dekorisan ali ne tradicionalno po mojoj kulturi već podseća na zemlju Srednjeg Istoka... Vrata, zidovi, ogledala, lustere i dekoracija svuda oko mene uopšte podseća na Srednji Istok. Sve veoma elegantno. i deluje preskupo mada cene su dobre i normalne, isto kao i kod Barbaljas. Muzika takođe prelepa i fina ali nije grčka već nešto kao muzika arapskog porekla ili porekla iz Indije... :) Zanimljiva i smirujuća. 
Konobar Grk, znači lep, sređen i ljubazan, brz što se servis tiče... 
I naravno kao u svim dobrim restoranima u Grčkoj na kraju časte slatkiš... Ovako sam prvi put probala Kazan dipi. Ovo je slatkiš koji se pravi od kreme pa peče se, ne izgleda baš lepo, bar meni, veoma je jednostavan u izgledu, nekako miriše kao zagoreno ali krema ispod površini je tako ukusna i fina, liči na krem karamele ali sreća nije... Nije puno sladak, nekako nimalo nije sladak ali diskretan ukus ove kreme mi se dopada. Htela bih da bude malo slađe, bar na površini. Častili su me i mini porcije baklavasa takođe. (Na slici porcije vide se velike ali nisu, bili su oko 2cm*2cm...) Jako ukusni zalogajčići! Sigurna sam o sastojcima, sigurna sam čak i o firmi putera što su koristili! haha




2 коментара:

  1. Lepo si nam dočarala slikom i pričom svoje utiske i znanja o vašoj narodnoj kuhinji. Pošla mi voda na usta dok sam gledala slike i čitala opis.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Haha :) Veoma elegantan restoran ali nekako više sam volela recepte kod Barbaljas-a... <3

      Избриши

šta vi mislite?