Smaropita

Recept odmah iz bakinog Kuvara


Tajanstven recept.








Sastojci
300gr kukuruznog brašna
700gr tikvica
so
180gr Feta sir
3 jaja
150ml koncetrisanog mleka plus malo vode
80gr margarina, istopljenog

Ovaj recept se nalazi u svesci moje babe već nekoliko decenija...Nalazi se tamo od prethodnog veka! Nikad nisam čula ovaj naziv, ništa ne znam o ovoj piti... Ne znam gde je moja baba našla recept, da li dobila od neke žene koja se zove Smaro možda...ne mislim...  Potražila sam u netu šta je to a nisam ništa našla.... Nisam bila ni sigurna da li se pravi sa bundevom ili tikvicama jer ona reč što moja baba piše moguće je da znači i jedno i drugo. Ipak, odlučila sam da koristim tikvice jer zadnji put što sam probala bundevu sa sirom nisam bila baš oduševljena. Ali ja sam već dugo mislila da treba da bude bundeva u pitanju... Nisam ni znala kako bi ta pita ispala, pretpostavljala sam da će izgledati kao ogromna pljeskavica od tikvice.... Nisma ni znala koliko dugo treba peći tu pitu ni u kakvoj temperaturi... Ali eto!
Σ' ευχαριστώ γιαγιά μου... <3

Rendati tikvice i posoliti dobro ali da ne bude slano. Ocediti, rukama i kroz cediljke tako da tikvice puste što više vode. Ja sam uspela da izvadim 200ml vode od 700gr tikvica!
U posudu staviti tikvice. Dodati sir i trljati sir prstima. Dodati brašno i mešati rukama. Staviti u pomazan puterom pleh, ja sma dodala papir za pečenje, znači premazila papir puterom/margarinom.Time preliti smesu. Prema receptu sastojci se ne mešaju pre ili posle toga ali ja sam malo mešala kašičicem tako da budem sigurna da će smesa jajeta ići svuda.

U posudi umutiti jaja sa mlekom, dodati malo mleka.

Istopiti margarinu i preliti pitu. Nemojte mešati.
Peći u zagrejanoj rerni za 50minuta, na 170-180stepeni sve dok ne lepo porumeni sa svih strana.



Jedino što sam menjala u recept je ono sto nisam imala 500gr kukuruznog brašna već samo 300 pa zato sam malo smanjila količine. 

Αυτό ειναι για τη γιαγιά μου. Και όλα ειναι για τη γιαγιά μου. Ξέρω πως σίγουρα την έθλιψαν τα τελευταία γεγονότα, όμως ξέρω πως είναι περύφανη για όλα αυτά εδώ στο ιστολόγιο. Και με το ότι έφτιαξα αυτή τη πίτα ξέρω ότι την κάνω χαρούμενη.

Μία πίτα ιδιαίτερη, άγνωστη μέχρι τώρα σε μένα, βγαλμένη από τους αιώνες... Απλή, μοναδική, εύκολη και με προσιτά υλικά. 
Ελπίζω κάποτε και οι διάδοχοί μου στη κουζίνα να τη φτιάξουν και να διαδώσουν αυτό το θυσαυρό.

2 коментара:

  1. Interesantan recept i interesantna priča. Imala sam utisak da čitam deo nekog romana gde glavna junakinja pronalazi deo neke svoje istorije. Deluje mi po pisanju da je ukusno. <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :-) haha, Hvala ti Milena!
      Ja sam pisala ovaj post sa puno ljubavlju, za moju babu.
      Pa, to nije moderan recept, ljudi tad nisu mali dosta namirnica niti su mogli lako kupiti sta god zele... Ipak to je jedinstvena pita, meni do sada nepoznata, mozda lici na ovo sto vi zovete proja ali nisam sigurna jer ni ono nisam ni jela niti pravila. Meni se dopada, jednostavna je i neutralnog ukusa, a pre svega... nalazi se u svesci moje babe!<3

      Избриши

šta vi mislite?